SKUPŠTINA SRBIJE: KAKO JE SIVA EKONMIJA UNIŠTILA AUTOBUSKI SAOBRAĆAJ SRBIJE

Ukupan prihod drumskog saobraćaja je 150 miliona evra godišnje. Ovim zakonima želimo da zaštitimo putnike, a i robu koja se prevozi. Želimo da sve ono što je u nelegalnim tokovima, a toga je dosta, ubacimo u legalne tokove. Preko 100 miliona evra Srbija gubi zbog sive ekonomije u drumskom saobraćaju

Ranka Čičak

PRED poslanicima Srbije danas su dva važna zakona – o prevozu putnika i o prevozu robe. Ministarka saobraćaja, Zorana Mihajlović objasnila je da je ova oblast do sada bila regulisana sa četiri zakona:

– Ukupan prihod drumskog saobraćaja je 150 miliona evra godišnje. Ovim zakonima želimo da zaštitimo putnike, a i robu koja se prevozi. Želimo da sve ono što je u nelegalnim tokovima, a toga je dosta, ubacimo u legalne tokove. Preko 100 miliona evra Srbija gubi zbog sive ekonomije u drumskom saobraćaju. Zakonima se usklađujemo i sa direktivama EU. Oba zakona prošla su kroz obimnu javnu raspravu u svim većim gradovima. Osim toga, sva udruženja prevoznika su imala dosta sastanaka sa našim ministarstvom. Sve su njihove sugestije ugrađene u zakone.
Poslanica Ivana Stojiljković podseća da se 80 posto tereta i 74 posto putnika preveze drumovima:
– Najveći problem je siva ekonomija. Rad bez dozvole i licence uništava ne samo mala i srednja preduzeća, već i kvalitet usluga i sigurnost putnika. Novim zakonima se zabranjuje stranim prevoznicima da obavljaju transport tereta među gradovima unutar naše zemlje, osim ako mi nemamo takvu vrstu prevoza. Zatim, zakonski se reguliše registracija prevoznika, tako da će biti pregledan spisak prevoznika i bolja kontrola javnog prevoza. Ukida se i uslov da naši prevoznici mogu voziti u inostranstvo samo ako imaju tri godine staža u zemlji. Uvedeni su i rokovi za dozvole.To će omogućiti da i neki manji prevoznici dobiju šansu da se bave međunarodnim prevozom. Na ovaj način vraća se oko 250 dozvola dnevno. Ovlašćene osobe će moći da na 90 dana isključe vozilo iz saobraćaja, zbog raznih nepravilnosti. Mislim da je dobro što se uvode licence za rad. Tako se prvi put uvodi pojam protivzakonitog prevoza. Do sada se radilo svašta. Pre neki dan je iz Grčke vraćen kombi koji je vozio putnik, jer je vozač bio premoren. Ubuduće će putnike moći da prevoze mini autobusi od 10 do 22 sedišta, ili veliki autobusi sa preko 22 sedišta. Red vožnje autobusa određivaće se na 5, umesto na godinu dana, kao do sada. Vlada će odrediti najviše cene peronske karte, kako one ne bi bile skuplje od samog prevoza.To se do sada dešavalo, pa su putnici bežali sa stanica zbog preskupe peronske karte.

PITANJE POSLANICE OLENE PAPUGE: KO JE KRIV ZA POMOR RIBE U JEZERU KRIVAJA

 

POSLANICA Olena Papuga pita Vladu ko je prekomerno crpio vodu iz akumulacionog jezera Krivaja u Bačkoj Topoli. Posledica toga je masovni pomor ribe. Ovog vikenda uginulo je preko 10 hiljada komada smuđa. Sve je to plivalo po površini vode. Ribočuvarska služba pozvala je vodoprivrednog inspektora i iznela mu svoju pretpostavku, da je do uginuća došlo zato što se nivo vode spustio ispod biološkog minimuma. Vodu su crpili seljaci za zalivanje svojih useva. Očekujem da mi Vlada i Ministarstvo poljoprivrede i životne sredine brzo odgovore, jer šteta može biti još veća, ako se brzo ne reaguje.<

 
Mirko Čikiriz smatra da su kriminalne privatizacije dovele do uništenja dobrog drtumskog saobraćaja:
– Zahvaljujući takvom odnosu države, koja je i sama bila kriminalna, mi danas nemamo Raketu iz Užica, Auto prevoz iz Vrnjačke Banje, Sedmi juli iz Šapca, Auto Banat iz Zrenjanina. Vojvodinu iz Novog Sada, Sremekspres iz Sremske Mitrovice, Topolatrans iz Bačke Topole, Autoprevoz iz Loznice, Autosaobraćaj iz Negotina, Timas iz Zaječara, Jugoprevoz iz Jagodine,Velmatrans iz Ćuprije, Jugoprevoz iz Paraćina, Pirot iz Pirota, Jugekspres iz Leskovca i Autosaobraćaj iz Kragujevca. Treba da se ispita propast ovih preduzeća, jer se radi o velikom kriminalu. Ljudi iz tih firmi ostali su bez posla i morali su da se okrenu sivoj ekonomiji.
Zoran Živković pohvalio je rad ministarke Mihajlović na pripremi drumskih zakona. Ali, nije propustio da kaže šta misli o rušenju hrasta i zatrpavanju stare bogomolje na koridoru :
– Prva stvar je nesrećni hrast. Lično sam išao da vidim. Ja sam, naravno laik za projektovanje, ali sam prošao puno puteva. Na onom mestu je mogao da se zaobiđe taj nesrećni hrast. Ja njemu ne dajem neki nadnaravni značaj. Ali, ako nešto postoji 600 godina, trebalo je učiniti napor da se popravi projekat, bez obzira ko ga je pravio, makar to bila i bivša vlast. To je čak i razlog više, da bi se reklo – eto, mi smo napravili nešto bolje. Mogla se zaobići i bogomolja na putu Bela Palanka – Pirot. Naravno da je tu krivica Zavoda za zaštitu spomenika i neusaglašen stav niškog i beogradskog zavoda. Vi ste rekli da je bogomolja konzervirana. Ona nije konzervirana, ona je zatrpana. Nije vaša nadležnost da konzervirate istorijske spomenike. Osim toga, mislim da srpska javnost zaslužuje da dozna šta je tačno oko 2.500 hektara u opštini Čajetina na Zlatiboru. Voleo bih da Srbija ima manje takvih afera.
Zorana je na ovo odgovorila da je hrast bio bolestan i da bi njegovo zaobilaženje koštalo 40 miliona. Za baziliku kaže da je zaista konzervisana i da će oni koji to nisu uradili, ako se dokaže, snositi odgovornost.
I Vladimir Pavićević pitao je gospođu ministarku Mihajlović:
– Šta će misliti i kako će se osećati građanin Srbije , ili građanin sveta, kada autobusom ili kolima bude prelazio onim drumom pored Bele Planake, kada zna da je taj drum prešao preko jedne velike kulturne vrednosti, jednog dobra, koje nije zaštićeno i konzervisano, niti je dozvoljeno da se izmesti. A kulturna dobra nam nedostaju, poštovana gospođo Mihajlović i prema njima moramo s posebnom pažnjom da se ophodimo.<

SRBIJA