SKUPŠTINA SRBIJE: PRVI POKUŠAJ DA SE NA ZAKONSKI NAČIN FINANSIRA POLJOPRIVREDA BEZ PARA IZ BUDŽETA

SRBIJA

U poljoprivredu Srbije ulaže se manje nego što je neophodno, a od nje se dobija manje nego što je moguće, rekla je rekla ministarka Snežana Bogosavljević Bošković tokom debate i dodala da se Zakonom uređuje i unapređuje tržišni model kratkoročnog finansiranja u perodu od žetve, odnosno berbe

Ranka Čičak

U SKUPŠTINI Srbije u toku je rasprava o više zakonskih predloga, među kojima i o finansiranju poljoprivredne proizvodnje koji, kako je rekla resorna ministarka Snežana Bogosavljević Bošković proizlazi iz potrebe povećanja obima primarne poljoprivredne proizvodnje kroz unapređenje postojećeg tržišnog modela finansiranja poljoprivrede. U poljoprivredu Srbije ulaže se manje nego što je neophodno, a od nje se dobija manje nego što je moguće, rekla je minsitarka tokom debate i dodala da se Zakonom uređuje i unapređuje tržišni model kratkoročnog finansiranja u perodu od žetve, odnosno berbe.

IZ DISKUSIJE⇒ ZAKON O (NE) FINANSIRANJU POLJOPRIVREDE

Poslanica DS-a Aleksandra Jerkov negodovala je zbog smanjenja subvencija i navela da u Zakonu postoje nejasnoće da li će se poljoprivrednim proizvođačima davati krediti ili zajmovi, odnosno pod kojim uslovima i šta se od njih očekuje
POSLANICI Demokratske stranke (DS) i Socijaldemokratske stranke (SDS) danas su u tokom načelne rasprave kritikovali Predlog zakona o finansiranju i obezbeđenju finansiranja poljoprivredne proizvodnje navodeći da poljoprivrednike stavlja u podređeni položaj i da im ne pruža nikakvu sigurnost. Poslanik SDS-a Aleksandar Senić rekao je da predloženi Zakon stavlja u podređeni položaj dužnika i da stvara mogućnost iskorissćavanja stanja u kojem se poljoprivredni proizvođač našao iz nužde jer mu je potrebna finansijska pomoć u periodu pre setve.
On je ocenio da se taj Zakon može nazvati “zakonom o dužničkom ropstvu poljoprivrednika”, “zakonom o zaštiti tajkuna u poljoprivredi” ili mozda “zakonom o zelenaštvu u poljoprivredi”. “Ideja uvođenja sistema predžetvenog finansiranja je sjajna i treba
da postoji u našem zakonodavnom sistemu, ali Zakon je napisan na takav način da će uz najavljeno smanjenje subvencija naši proizvođači biti prinuđeni da se zaduže i da po pravilu stave
hipoteku, koju će svaki poverilac tražiti kao sredstvo obezbeđenja”, rekao je Senić. On je naveo da Zakonom nije predviđena obaveza da se osiguraju usevi, a poljoprivredni proizvođač ili dužnik ne može da se poziva na okolnosti koje nije mogao da spreči.
“Sa jedne strane damo poljoprivrednim proizvođačima ili bolje rečeno nateramo ih da se zaduže. Onda se dese poplave, grad ili suša a oni nemaju pravo da promene ugovor da traže odlaganje ispunjenja obaveza. Pre toga su stavili hipoteku na svoju imovinu i ostaju bez svoje zemlje”, rekao je Senić.
Poslanica DS-a Aleksandra Jerkov negodovala je zbog smanjenja subvencija i navela da u Zakonu postoje nejasnoće da li će se poljoprivrednim proizvođačima davati krediti ili zajmovi, odnosno pod kojim uslovima i šta se od njih očekuje.Ona je ocenila da nema zaštite poljoprivrednih proizvođača od mogućih zloupotreba poverilaca i da ovaj Zakon ne pruža sigurnost. “Možda neki poverilac u zloj nameri iskoristi lošu situaciju i pod lošim uslovima da kredit”, kazala je ona i istakla da u slučaju elementarne nepogode poljoprivrednici mogu sve da izgube.<

Prema njenim rečima, time se stvara dobra osnova da potencijalni finansijeri budu više zaintresovani za plasman sredstava u poljoprivredu Srbije, što će smanjiti potrebe za novcem iz budžeta za tu namenu.
Podršku predloženom Zakonu najavio je zamenik šefa poslaničkog kluba SPS Ðorđe Milićević, uz obrazloženje da će tako biti stvoren sistem u kom će biti primarnim poljoprivrednim proizvođačima olakšan pristup da onda kada im je to najpotrebnije mogu da dođu do izvora finansiranja.
“On će unaprediti sistemski kratkoročne vidove finansiranja, poljoprivredni proizvođači će, kada je reč o kratkoročnom kreditiranju, moći da se obezbede poljoprivrednim proizvodima”, preczirao je Milićević.
Prema nejgovim rečima, SPS podržava suštinske krajnje ciljeve koji se žele postići, a to je povećanje kreditnog potencijala, povećanje proizvodnje i smanjenje troškova finansiranja.
Poslanik NS Dragan Jovanović rekao je da će ta stranka takođe podržati predložena rešenja i istakao da je novina u tome što se prvi put pokušava na zakonski način urediti finansiranje primarne poljoprivredne proizvodnje sredstvima koja nisu iz budžeta. Do sada su se poljoprivredni proizvođači oslanjali ili na subvencije državnog budžeta ili eventualno na bankarske poljoprivredne kredite koji su izuzetno nepovoljni, precizirao je on. Jovanović takođe smatra da bi redosled poteza trebalo da bude drugačiji, da je pre donošenja predllženog Zakona trebalo da se donese Zakon o protivgradnoj zaštiti, zatim zakon o osiguranju poljoprivrednih proizvoda i da se reši pitanje restitucije, pa tek onda da se donese ovakav Zakon. “Šta će se desiti ako seljak višom silom ostane bez roda, to sam tražio da se objasni, šta se u tom slučaju dešava i da li će rod sa zakupljenog državnog zemljišta moći takođe da se daje u zalog”, rekao je on. I u SDPS smatraju da su predložena rešenja dobra. Posalik te stranke Ivan Bauer je ukazao da je poljoprivreda jedna od strateških grana i podsetio da će pregovori iz oblasti poljoprvirede biti najkompleksniji u pripstupanju EU, jer poljoprivredna politika na niovu EU ima važnu karakteristiuku, a to je potpuna harmonizacija i primena svih tekovina iz te oblasti.
“Oko 40 odsto ukupnog zakonodavnog okvira EU se odnosi na poljorpivredu i zato je neophodna dobar strateški pregovarački nastup, dobro određena argumentacija, iskren i direktan nastup koji može da omogući produženje rokova za harmonizaciju i bez obzira dšto je obavezno da se 100 odsto harmonizujemo, postoji mogućnsot produženja roka”, rekao je Bauer. On takođe smatra da je dobijanje specijalnog statusa za određene katergorije poljorpvrednika veoma značajno.
U SPO smatraju da je Zakon o finansiranju poljoprvredne proizvodnje jedna vrsta leks specijalisa. Poslanik te stranke Mirko Čikiriz je rekao da predloženi zakon na jasan način reguliše finansiranje poljoprivredne proizvodnje podsetivši da su do sada banke izbegavale da daju poljoprivrednicima kredite, a da će sada najveći deo tih kredita ići preko velikih organizatora proizvodnje, a ne preko poljoprivrednika. “Dobra su i rešenja koja ukazuju na nove oblike obezbeđenja vraćanja uloženih sredstava i kroz poljoprviredne proizvode”, r keao je Čikiriz, al ii ukazao da država nije uradila ono što je bilo neophodno i da će posledice primene tog zakona biti mali boljitak. “Ono što će nas skupo koštati u budućnosti je strašno demografsko pražnjenje Srbije. Postoji disbalans koji je jedan prema 15 ili čak jeda prema 20. Sa ovakivm napuštsanjem sela imaćemo za pet godina oko 1.200 praznih sela, a sada ih imamo 4.200 mesta u ruralnim područjima, to ima strašan uticaj na poljoprviredu zemlje”, rekao je Čikiriz. Iz opozicije, međutm ukazuju na manjkavosti tog Zakona,a poslanik SDS Aleksandar Senić poručio je da je to zakon o zelenašenju u poljoprivredi. On je poljoprivrednicima poručio da ubuduće “sa pažnom čitaju ono što piše sitnim slovima i nikako ne stavlajju hipoteku na svoje kuće” . O Predlogu zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda minsitarka Bogosavljević Bošković je rekla da se njime unapređuje sistem upravljanja ribljim fondom i za tu namenu je kvalitetnije definisan izvor finansiranja. Ona je navela da se predloženim zakonskim rešenjem unapređuje sistem upravljanja ribljim fondom koji obuhvata zaštitu i održivo korišćenje ribjeg fonda kao dobra od opšteg interesa u skladu sa principom održivog korišćenja. Posalnica DS Gordana Čomić ponovila je ocenu ministarke da je namera tog Zakonda da se podigne kvalitet programa, nadokandi osdustvo kontorle u zaštiti riblejg fonda …, ali iznela i zamerke.
Ona je upitala zašto je Zakon bez budžetskog fonda, ukoliko je namera da se sve to ispuni. “Prethodni zakon je podrazuemvao budžetski fond i u njemu su bila sredstva koja se prikupljanju od dozvola, kazni… , sve to treba da ide u razvoj ribljeg fonda”, rekla je Čomić. Ona je dodala da je važan član koji se odnosi na spasavanje ribe sa poplavljenog područja i ukazala da se nikada nije saznalo šta se desilo sa ribljim fondom, biodiverzitetom, štetnim nanosima posle majskih polava. “To nas čeka s obzirom na klimatske promene i na to treba obratiti pažnju u budućnosti”, poručila je Čomić. Poslanici Nove stranke će podržati set zakona jer smatraju da sve to može da doprinese da se stanje u srpskoj poljoprivredi unapredi i da se stvore nove uslovi za bolji napredak poljoprivrede. “Tu pre svega mislim na Zakon o finansiranju poloprivredne proizvodnje koji otvara novu mogućnost da se i van budžetskih fondova stvore uslovi za kratkoročno finansiranje odnosno za kratkoročno kreditiranje poljoprivrednih proizvođača”, rekao je poslanik te stranke Zoran Živković. On je uveren da je dobro što će taj zakon biti donet i što će tako biti stvoren dobar pravni okvir za sigurnost i onih koji kreditiraju i onih koji uzimaju kredite. To je, smatra Živković, dobra prilika da Ministarstvo poljoprivrede zajedno sa Ministarstvom trgovine u sadejstvu sa MUP da izveštaj građanima i poslanicima o tome kolika sredstva su u poslednjih 10 godina potrošena za subvencije u poljoprivredi, za razne oblike podsticaja poljoprivredne proizvodnje u Srbiji.
“Mislim da srpska javnost nema jasnu sliku o tome i zato smo mi skupljali po internetu podatke o tome i došil do zaključka, da je od 2003. godine do ove godine kroz razne vrste podsticaja iz budžeta dato preko dve milijarde evra što je značajna cifra i dobro bi bilo da javnost zna na šta su potrošena ta sredstva”, rekao je on.
Živković je zaključio i da je vrlo važno da i Ministarstvo trgovine podnese izveštaj o tome koliki je promet u robnim rezervama, kakvo je stanje, ko su skladištari koji rade taj posao za Robne rezerve.<

SRBIJA